Autor: Stevanović Tatjana
Life Coach O.L.I. Integrativnog Psihodinamskog Metoda
Planiranje nove porodice
Vi i vaš partner odlučili ste se da živite zajedno i formirate novu porodicu koja obuhvata decu jednog ili oba partnera iz vaših prethodnih odnosa i veza. Lepa i hrabra odluka. Ono što vas čeka može da bude veliki izazov ali, odmah da znate da će biti potrebno vreme da svi članovi nove porodice počnu da se osećaju prijatno i da dobro funkcionišete zajedno.
Dok vi roditelji ulazite u novi brak i novu porodicu sa radošću i očekivanjima, vaša ili deca vašeg novog supružnika nisu ni približno tako uzbuđena. Kod njih promene izazivaju nesigurnost, strepnju kako će promena uticati na odnose sa njihovim prirodnim roditeljima. Da bi ovakvoj porodici, dali šanse za uspeh potrebno je planiranje pre zajedničkog života i postavljanje zdravih temelja za “mešanu porodicu”.
Previše promena odjednom može da uznemiri decu.
Imajući pravu podršku , deca bi trebalo da se postepeno prilagodena mogućnost braka i ideju nove porodice. Vaš zadatak u tome je da ih naučite da otvoreno komuniciraju, da dobiju osećaj sigurnosti i dovoljno vremena da naprave uspešnu tranziciju.
Složena prodica ima najveću šansu da uspe ako par čeka dve godine ili više nakon razvoda da se ponovo upusti u zajednički život. Ne gomilajte drastične promene u životu jednu za drugom, sačekajte da prođe vreme u kome ćete raditi na izgradnji svojih odnosa sa novim partnerom i polako uvoditi decu u taj novi način života.
Ne očekujte da između vašeg novog partnera i vaše dece “padne ljubav na prvi pogled”. Njima treba vreme da se upoznaju. Nađite način da deca počnu da stiču iskustvo “kao živeti zajedno”. Nije dovoljno da vikendom okupite svu decu ili samo dete svog partnera i organizujete zabavu van kuće, jer to nije odraz svakodnevnog života. Pokušajte da vreme koje provodite zajedno organizujete tako da deca osete funkcionisanje u svakodnevnim životnim situacijama. Pripremajte zajednički rucak, zajedno idite u kupovinu…
Šta čini uspešnu “mešanu porodicu”?
Kad spojite dve porodice, ispolje se sve razlike u roditeljstvu, disciplini i načinu života. U tom spajanju razlike mogu postati još izraženije i postaju izvor frustracije za decu. Ono što treba da uradite je da napravite skup pravila koja će, u stvari, biti odraz jedinstva vas kao roditelja i dogovor o nekim bitnim stvarima kao što su domaćinstvo u kome se živi, kućni poslovi, disciplina i još ponešto. Vaš zajednički dogovor pokazuje deci da o bitnim stvarima razmišljate na isti način i to ujedno predstavlja smernicu i za njih.
Ako budete stalno “prizivali” model vaše prve porodice u novu koju formirate, postoji opasnost da izazovete konfuziju, frustraciju i razočarenje kod partnera i kod dece. Prihvatite razlike i postavite nove osnovne elemente koji će činiti uspešnu “mešanu porodicu”. Za ovakve promene potrebna je stabilna veza. U ovoj zajednici nemate vremena kao u prvom braku da prvo sazreva zajedništvo pa roditeljstvo, u ovoj vezi ovi odnosi “odrastaće” zajedno. Ne ignorišite jedni druge, ne povređujte druge namerno, ne povlačite se iz odnosa i bićete na pravom putu. Odnosi treba da budu puni poštovanja. Sagledajte realne potrebe svih u skladu sa godinama. Ne mogu imati isti tretman tinejdžeri i mala deca, jer su njihove potrebe različite i različitim tempom prihvataju faze u formiranju nove porodice. Međusobno treba da razumemo i poštujemo te razlike.
Mala deca ispod 10
Lakše podnose promene i spajanje porodica.
Lakše prihvataju nove odrasle.
Osećaju konkurenciju za pažnju svojih roditelja.
Imaju svakodnevne potrebe koje žele da zadovolje.
Mladih uzrasta 10-14
Najteži period za adaptaciju na “mešovitu porodicu”.
Treba im puno vremena da prihvate novu osobu i vežu se.
Ne pokazuju otvoreno svoja osećanja, ali mogu biti preosetljivi i osetljiviji od male dece kad su u pitanju ljubav, podrška, disciplina i pažnja.
Tinejdžeri 15 ili stariji
Uzimaju povremeno učeće u “mešanoj porodici”, ali vole da se odvoje i stvaraju svoj indentit.
Nisu baš otvoreni u traženju i izražavanju ljubavi i razumevanja, ali i dalje žele da se osećaju voljeno, važno i sigurno.
Polne razlike – opšte tendencije :
I dečaci i devojčice u “mešanoj porodici” obično vole verbalnu naklonost,izraženu pohvalamai komplimentima, a ne fizičkubliskosti izraženu zagrljajima i poljupcima.
Devojčiceimaju tendenciju da budu neprijatnesa fizičkim pokazivanjem naklonosti od svog očuha. Dečaci očuhaprihvate brže nego devojčice .
Neka vaša “mešana porodica” bude soba za rast svih njenih članova, koji će vremenom želeti da provode sve više vremena zajedno.
Deca žele da se osećaju sigurno i bezbedno. Deca vole da vide i osećaju ljubav i da su uvažena.
Treba im omogućiti da prepoznaju svoju ulogu u donošenju odluka u novoj porodici, ne smeju ostati nevidljiva i nevažna.
Kreirajte takvo okruženje u kome će deca osećati povezanost sa vama.
Deca svih uzrasta reaguju na pohvale i ohrabrenja, a vole i da se osećaju cenjena zbog svog doprinosa.
Deca treba da imaju ograničenje i granice. Očuh/maćeha ne treba da se snažno umešaju u početku u ovaj problem ali, vremenom, kako i porodica “odrasta”, treba da sa partnerom učestvuju u kreiranju granica.
Svako dete će vam pokazati koliko mu je sporo ili brzo potrebno da se prilagodi. Neka deca mogu biti otvorena i spremna da se uključe odmah. Stidljiva i zatvorena deca mogu od vas zahtevati da usporite i da im treba vreme da se prilagode i naviknu na nove okolnosti.
Ako je jedan od roditelja umro, ponovni brak preostalog roditelja može izazvati kod dece nezavršeni proces tugovanja. Dajte im vremena neka završe proces tugovanja.
Kad spojite dve porodice, ispolje se sve razlike u načinu života. Razlike mogu postati još izraženije i postaju izvor frustracije za decu. Napravite skup pravila koja će, u stvari, biti odraz jedinstva dogovor o nekim bitnim stvarima kao što su domaćinstvo u kome se živi, kućni poslovi, disciplina i još ponešto. Vaš zajednički dogovor pokazuje deci da o bitnim stvarima razmišljate na isti način i to ujedno predstavlja smernicu i za njih. Ovakvi dogovori otklanjaju situacije “a što stalno ja bacam đubre”, “a on nikada ne sređuje svoju sobu”, “ dokle samo ja da idem u prodavnicu”… i još mnoge druge i smanjuju osećaj nepravde.
Neke uobičajene pojave u “mešanoj porodici”
Napravite jasne, sigurne granice u “mešanojporodici”. Razgovarajte o novoj zajednici, i potrudite se da što bliže definišu svoje uloge u novom domaćinstvu i vaspitanju dece. Svako treba da zna svoju jasnu ulogu u vaspitanju i podizanju dece onog drugog. O svim promenama u domaćinstvu treba praktikovati zajedničke dogovore i o tome obaveštavati decu.U ovakvim porodicama mogu da postoje deca bliža po uzrastu, nego sa prirodnim braćom i sestrama, a ima i slučajeva kad je jedan od roditelja samo nekoliko godina stariji od najstarijeg deteta.
Roditeljsko neiskustvo.
Jedan od roditelja nije nikad bio roditelj ranije, pa nema iskustva sa različitim fazama dečijeg odrastanja.
Promena u porodičnim odnosima.
Ako se oba roditelja istovremeno ponovo venčaju i zasnuju nove porodice, deca se nalaze u različitim ulogama u dve “mešane porodice”. Na primer, može biti najstarije u jednoj “mešanoj porodici”, a najmlađe u drugoj, a pri tom i dobija konkurenciju i gubi jedinstvenost, pa recimo neće više biti jedini dečak ili jedina devojčica u porodici.
Teškoće u prihvatanja novog “roditelja”.
Nastaju kada su deca dugo živela sa jednim roditeljem, ili još uvek gaje iluziju da mogu da pomire svoje roditelje.
Suočavanje sa zahtevima drugih.
U “mešanim porodicama” planiranje porodičnih događaja može biti stresno i komplikovano. Decu mogu da frustriraju zajednički odmori, zabave i vikend izleti sa novim članovima porodice.
Promene u porodičnim tradicijama.
Većina porodica ima svoje ideje o tome kako treba negovati tradiciju, slaviti i organizovati porodične događaje, rođendane, praznike, godišnje odmore. Decu mogu da budu ogorčena ako ih primoravamo da slede tuđu rutinu. Najbolji lek za ovo je pokušajte da pronađete zajednički jezik i stvorite nove rituale za novu porodicu.
Roditeljska nesigurnost.
Očuh/maćeha mogu biti zabrinuti zbog stalnog poređenja sa prirodnim roditeljem deteta, što će kod njih izazivati dodatnu nesigurnost, a postoji i ona obrnuta situacija gde očuh/maćeha stalno porede dete sa njegovim prirodnim roditeljem, što kod deteta izaziva ogorčenost ako je to poređenje neodgovarajuće, “ista si majka”, “i otac ti je tvrdoglav”…
Kako da vam bude lakše?
Ne dozvoljavajte da vam postavljaju ultimatume, ni deca ni novi partner, ali nemojte ni vi to da radite. Ograničite svoja očekivanja i naučite da budete strpljivi. Možete dati mnogo vremena , energiju , ljubavii privrženostideci vašegnovogpartnera, a da vam neće biti odmah uzvraćeno. Razmišljajte o tome kao o malim investicijama, koje vam u budućnosti mogu doneti mnogo.Ne budite roditelj koji “na silu” disciplinuje. Budete i prijatelj i savetnik. Uspostavite odnose tako da prirodni roditelj bude prvenstveno odgovoran za disciplinu, a očuh/maćeha neka se trude da razvijaju čvrstu vezu sa detetom.
Razgovarajte o pravilima sa decom, a kada ih definišete postavite ih na vidno mesto, i onda se svi potrudite da ostanete dosledni.
Deca će se mnogo bolje osećati ako njihovoj “mešanoj porodici” ima pristup i drugi biološki roditelj. Deca treba da znaju, da i vi i vaš bivši supružnik nastavljate da ih volite i da ste tu za njih tokom celog života. Obavezno recite svojoj deci da vaš novi partner nije zamena za mamu ili tatu, već je to neko ko ih voli i podržava.
Način na koji se komunicira u “mešanoj porodici” govori o stepenu poverenja između članova porodice. Kada je komunikacija jasna i otvorena, a česta, postoji manje mogućnosti za nesporazume i više mogućnosti za povezivanje članova porodice. Čuvajte se favorizovanja. Budite fer. Ne favorizujte svoju decu u odnosu na decu svog partnera, u želji da se dopadnete svojoj deci, to neće prijati ni jednima ni drugima.
Komunicirajte, komunicirajte, komunicirajte. Razgovarajte o svemu. Ne dozvolite da bilo ko od vas drži svoje emocije unutra ili zlopamti.
Ako vam deca dolaze samo u posetu, učinite da se osećaju kao da su u svom domu. Neka imaju tu sve svoje, četkicu za zube, pidžamu, krevet. Ne smeju da se osećaju kao gost u hotelu, već kao član porodice.
Ako vam treba podrška, pronađite je. Sigurno postoji neka iskustvena grupa ljudi koji dele iste dileme i probleme.
Provedite jedan miran deo dana sa svojim detetom. Čak i u najboljim “mešanim porodicama” deca treba da uživaju malo sama sa svojim roditeljem.
Kako treba da se fokusirate na odnos sa decom i njihovom prilagođavanju novoj zajednici, tako isto morate da negujete i svoju novu bračnu vezu. Ta pozitivna energija koristiće svima, uključujući i decu. Ako deca vide ljubav, poštovanje i otvorenu komunikaciju između vas i partnera, i sami će se osećati sigurnije i naučiće i sami kako izgleda i funkcioniše kvalitetan odnos.
Odvojite vreme samo za vas dvoje, zajednička kafa, važan datum, ručak napolju ako su deca u školi. Budite jedinstveni u roditeljstvu i ne dajte prostora deci da stanu između vas.
Ukoliko uprkos svim vašim naporima, vašem novom supružniku i/ili deci ne ide zajedno, pronađite način da zaštitite decu uprkos teškim okolnostima. Ako deca osete vašu emocionalnu podršku možda će izaći na kraj sa situacijom.
Priča o “mešanoj prodici” neiscrpna je kao i sam život. Daću vam za kraj jedan savet koji važi kao pravilo u avionu: “masku sa kiseonikom prvo stavljate sebi, pa detetu”, to primenite i u “mešanoj porodici”, jer ako ste vi u zdravom odnosu sa partnerom, i zadovoljni sobom i svojim životom, velike su šanse da će tu vezu podržati i vaša deca, bez obzira u kom su uzrastu i da li sa vama žive ili ne.
Autorka je koautor i voditelj programa „Upravljanje sobom u procesu razvoda“
nastalom kao primenjeni program „O.L.I. Psihodinamskog integrativnog metoda“.Sve informacije o programu možete dobiti na http://www.stari.olicentar.rs/images/stories/downloads/Radionice/razvod.pdf