Autor: Dragana Miletić
Najveći broj ljudi provodi najmanje 8 sati dnevno, 5 dana u nedelji na svom radnom mestum, t.j. barem polovinu vremena koje provede u budnom stanju. Ukoliko je to vreme utrošeno na posao kojim osoba nije zadovoljna i u kome se ne pronalazi nužno će postojati negativne posledice, ne samo po njegovu produktivnost na poslu, već i po njegovo opšte mentalno stanje i opšte zadovoljstvo životom.
Osobe koje nisu zadovoljne poslom koji rade imaju mnogo više šansi da dožive burn out, imaju sniženo samopoštovanje i veću verovatnoću da dožive napade anksioznosti i depresivna stanja. Ipak, veliki broj ljudi na posao I dalje gleda samo kao na nužno zlo koje im omogućava egzistenciju pokušavajući da potisne značaj osećanja koje posao u njima budi. Ideja o poslu koji ih zaista ispunjava deluje udaljena poput fantazije koju je samo par srećnika uspelo da ostvari, dok su ostali osuđeni na monotoniju i odrađivanje posla osam sati dnevno. Ovakav pristup poslu naglašava isključivo ekonomsku funkciju istog, umanjujući značaj ostalih funkcija rada.
Osobe koje nisu zadovoljne poslom koji rade imaju mnogo više šansi da dožive burn out, imaju sniženo samopoštovanje i imaju veću verovatnoću da dožive napade anksioznosti i depresivna stanja. Ipak, veliki broj ljudi na posao idalje gleda samo kao na nužno zlo koje im omogućava egzistenciju pokušavajući da potisne značaj osećanja koje posao u njima budi.
Funkcije posla
Ekonomska funkcija posla jeste značajna ali, pored ekonomske, postoji i socijalna funkcija. Pomoću rada čovek se povezuje sa društvom, obezbedjuje svoje mesto i socijalni položaj u društvu. Ništa manje značajna nije ni psihološka funkcija – radom čovek razvija svoju ličnost, pre svega svoje sposobnosti, stiče veštine i znanja. Kroz rad se čovek potvrdjuje kao ličnost i pronalazi smisao života.
Mnogi psiholozi humanističke orijentacije naglašavaju značaj rada kao izvora čovekove sreće i uživanja. Ukoliko imamo ovu činjenicu u vidu, onda je neophodno detaljno ispitati mogućnost promene stava prema radu kod nekih ljudi kako bi se poboljšalo njihovo opšte životno zadovoljstvo. Zadovoljstvo onim što radimo zavisi od karakteristika posla, ali i od očekivanja koje osoba ima, zatim stavova osobe prema poslu i na kraju od same ličnosti.
Tri osnovna pristupa poslu
Čovek može onome što radi pristupiti na tri načina, kao poslu, karijeri ili strasti. Kojoj od ove tri kategorije osoba pripada umogome određuje i njeno zadovoljstvo onim čime se bavi. Prvi i veoma čest način pristupa radu je pristup radu kao poslu koji se mora odraditi kako bi se obezbedila egzistencija. Ovaj pristup u sebi često sadrži implicitno uverenje da je posao svima nužno zlo. Sa ovakvim stavom ljudi često imaju problema da motivišu sebe za rad, te im i posao pada teže od onih koji se svrstavaju u ostale kategorije. Situacija je nešto pozitivnija ukoliko osoba onome što radi pristupa kao svojoj karijeri, te je ne motiviše isključivo novčana nadoknada koja je, naravno, nužna za opstanak, već i status, mogućnost unapređenja i moć koju sa sobom pozicija donosi. Mali broj ljudi svrstava se u treću kategoriju, tj grupu onih koji na posao gledaju kao na strast i kojima je on sam po sebi izvor zadovoljstva, a ne sredstvo za dolaženje do nečega drugog, bio to novac ili status. Za početak, potrebno je osvestiti to kojoj kategoriji osoba pripada.
Sledeći korak ka poboljšanju sopstvenog zadovoljstva poslom jeste preispitivanje ostalih faktora koji utiču na zadovoljstvo poslom. Među tim faktorima su poznavanje sebe, izazovnost posla, različitost posla, poznavanje sopstvenih opcija, balansiran način života i osećaj svrhovitosti.
Poznavanje sebe – Prvi korak u postizanju zadovoljstva poslom jeste poznavanje sebe. Nemoguće je biti srećan i uspešan ukoliko nismo svesni svojih prednosti i mana. Teško je biti zadovoljan radeći nešto za šta nemamo potrebne kvalitete. U takvim situacijama ljudi umeju da okrivljuju sebe za nekompetentnost i značajno umanjuju svoje samopoštovanje. Umesto toga, bolje je pronaći poslove koji zahtevaju ono u čemu smo dobri i pronaći svoju poziciju u tome. Pored kompetencija, izuzetno je značajno poznavati sopstvene crte ličnosti i stil rada koji nam najviše odgovara. Neophodno je ispitati šta su ključne vrednosti osobe i šta je ono što je u poslu motiviše, kao i šta je to što ne ceni dovoljno i što je ne može motivisati. Ekstrovertna osoba će teško uživati u poslu koji zahteva povremenu izolaciju, dok će introvertu biti biti teško da radi posao koji zahteva dosta socijalne interakcije. Ovakvi zahtevi na poslu introvertu mogu biti faktor koji dovodi do osećaja emotivne iscrpljenosti i lične neostvarenosti. Osoba se, u ovakvoj situaciji, povlači u sebe i često postaje neprijateljski nastrojena ka okruženju i kritična. Ona se trudi da odradi samo minimum koji se od nje zahteva kako bi posao bio završen. Posledica ovoga je javljanje osećaja krivice koji samo pogoršava stanje i osoba vremenom otkriva da se nalazi u začaranom krugu nezadovoljstva sobom zbog posla koji joj ne odgovara i sve većim nezadovoljstvom poslom koji je takvom čini.
Nemoguće je biti srećan i uspešan ukoliko nismo svesni svojih prednosti i mana. Teško je biti zadovoljan radeći nešto za šta nemamo potrebne kvalitete. U takvim situacijama ljudi umeju da okrivljuju sebe za nekompetentnost i značajno umanjuju svoje samopoštovanje. Umesto toga, bolje je pronaći poslove koji zahtevaju ono u čemu smo dobri i pronaći svoju poziciju u tome.
Kako bi se ovakve situacije sprečile, nužno je obaviti analizu toga šta se od posla očekuje kao i da li osoba ima karakteristike koje određeni posao zahteva. Ovakva analiza, iako nekima podrazumevana u izboru posla, mnogima izostaje, te ne postavljau sebi adekvatne ciljeve i očekivanja.
Izazovnost posla– Posao mora biti dovoljno izazovan kako bi osoba bila zadovoljna. Previše lak zadatak može dovesti do osećaja monotonije i dosade na poslu, dok preteški zadaci vode riziku od javljanja osećanja nedovoljne kompetentnosti i neadekvatnosti. Stoga, zadaci koje posao podrazumeva ne smeju biti isuviše teški da ih osoba ne može rešiti, ali ipak dovoljno teški da bi predstavljali izazov za rad.
Raznovrsnost posla– Pored izazovnosti zadataka, monotiju posla umanjuje i raznovrsnost obaveza. Čak i male izmene u radu mogu učiniti mnogo kako bi se izmegla monotonija.
Poznavanje sopstvenih opcija– Veoma je značajno imati uvek u vidu da je posao koji radimo jedna od opcija i to ona koju smo sami izabrali. Poznavanjem sopstvenih opcija za rad izbegavamo stav prema poslu kao prema prinudi i prihvatamo ga kao sopstvenu odluku. Ovim osoba stiče osećaj kontrole nad svojim životom koji je neophodan za postizanje zadovoljstva.
Balanasiran način života– Kao što je neophodno posvetiti se poslu kako bismo ga dobro uradili, takođe je potrebno i odmoriti se od istog i naći vremena za aktivnosti koje nisu direktno povezane sa onim čim se na poslu bavimo. Sport, umetnost ili bilo koji hobi može, iako nije direktno povezan sa poslom, značajno unaprediti zadovoljstvo, jer nam daju energiju i olakšavaju zauzimanje pozitivnog i optimističnog stava prema životu.
Pronalaženje smisla u radu– Bitno je pronaći smisao u onome čime se bavimo tako što ćemo ga, na neki način, povezati sa krucijalnim vrednostima u koje verujemo. Na taj način , čak i u onim momentima kada prethodni uslovi o izazovnosti i raznovrsnosti posla nisu zadovoljeni, možemo nastaviti sa radom pokrenuti osećajem smisla i verom u neke dugoročne ciljeve. Bez osmišljavanja onoga što radimo dugoročni ciljevi lako nestaju iz vida i motivacija, a samim tim i zadovoljstvo poslom, bivaju značajno umanjeni.
Bitno je pronaći smisao u onome čime se bavimo tako što ćemo ga na neki način povezati sa krucijalnim vrednostima u koje verujemo. Na taj način, čak i u onim momentima, kada prethodni uslovi o izazovnosti i raznovrsnosti posla nisu zadovoljeni, možemo nastaviti sa radom pokrenuti osećajem smisla i verom u neke dugoročne ciljeve.
Kakokarakterisitkeličnostiutičunazadovoljstvoposlom?
Brojna istraživanja bavila se su se ispitivanjem povezanosti osobina ličnosti i odnosa prema radu. Neki stručnjaci čak idu dotle da tvrde da je odnos prema radu u potpunosti određen samom ličnošću i da se promenom opisa posla i strukture zadataka malo može postići jer je, po njima, ključ u promeni same osobe. Vodeći se ovim stavom, istrižavači su zaista došli do podataka da osobe koje su emotivno nestabilnije, i imaju tendenciju da dožive negativna osećanja poput straha i krivice, ispoljavaju istu tendenciju i na poslu, te imaju značajno umanjeno zadovoljstvo poslom koji rade. Sa druge strane, socijabilne, aktivne, pričljive osobe koje vole da se nađu u većoj grupi ljudi (ekstraverti) imaju značajno povišeno zadovoljstvo poslom. Ovakve osobe češće sklapaju prijateljstva na poslu, što je još jedan od razloga pozitivnijeg stave prema radu. Oni, takođe, imaju bolji balans privatnog i poslovnog života, što smo već naveli kao jedan od bitnih faktora zadovoljstva poslom. Još jedna osobina povezana sa zadovoljstvom poslom jeste saradjlivost osobe, tj spremnost na empatiju sa drugima, altruističnost i vera u ljude. Pokazalo se da su sve ove karakteristike povezane sa većim zadovoljstvom poslom. Pored ovih osobina koje ukazuju na interpersonalne odnose, pokazalo se i da ljudi koji su savesniji u organizaciji i planiranju posla, oni koji su pouzdaniji, odgovorniji i imaju snažniju volju, takođe pokazuju i veće zadovoljstvo poslom koji rade.
Osobe koje su emotivno nestabilnije i imaju tendenciju da dožive negativna osećanja poput straha i krivice ispoljavaju istu tendenciju i na poslu te imaju značajno umanjeno zadovoljstvo poslom koji rade. Sa druge strane, socijabilne, aktivne, pričljive osobe koje vole da se nađu u većoj grupi ljudi (ekstraverti) imaju značajno povišeno zadovoljstvo poslom
Na kraju, možemo zaključiti da je zadovoljstvo poslom uslovljeno kako krakteristima posla, tako i osobinama ličnosti I, što je najvažnije, time na koji način su uklopljena ova dva faktora. Ukoliko osoba oseća da u poslu može da koristi sposobnosti koje su kod nje zaista najrazvijenije i uspe da osmisli svoj posao, uspeće i da pronađe način da posao organizuje tako da izbegne monotoniju i poveća zadovoljstvo istim.