Autor: Oto Fenihel
Deo iz knjige: Psihoanalitička teorija neuroza
Bitna funkcija psihičkog aparata sastoji se u ponovnom uspostavljanju ravnoteže posle poremećaja koji je nastao pod uticajem spoljašnjih stimulusa. To se postiže, najpre, rasterećenjem tenzije koja je stvorena, a kasnije njenim »potiskivanjem« i kombinacijama rasterećenja i potiskivanja. Kad god ne uspe održavanje jedne (relativne) ravnoteže, stvara se stanje opasnosti. Suviše visoka tenzija u jednoj datoj jedinici vremena, predstavlja najprostiji oblik takvog stanja opasnosti.
Međutim, izraz »suviše visoka« samo je relativan; on znači »izvan sposobnosti kontrole«. Ta sposobnost zavisi od konstitucijskih faktora, kao i od svih ranijih iskustava jedne osobe. Postoje stimulusi suviše jakog intenziteta, koji imaju traumatsko dejstvo na svakoga; drugi stimulusi su neškodljivi za većinu ljudi, ali mogu bili traumatski za 
izvesne osobe, predisponirane da se prepuste svim traumatizmima.Takva »slabost« može imati konstitucijski koren.
Pored toga, ona zavisi od psihičke ekonomike; za dete nestanak voljene osobe može predstavljati traumu zato što libidinozne težnje upravljene prema toj osobi, izgubivši svoj cilj, slamaju dete; jedna odrasla osoba je podložnija traumatskim doživljajima ako je umorna, iscrpljena ili bolesna. Druga presudna razlika je u tome da li je u trenutku kad se trauma događa mogućna motorna reakcija ili nije; blokiranje spoljašnje motorne aktivnosti povećava mogućnost nervnog sloma – čekanje u lisičjoj rupi je opasnije od aktivne borbe. Međutim najznačajniji faktor predstavljaju ranija potiskivanja; »slabe« su one osobe čiju je sposobnost kontrole potpuno blokiralo postojanje ranijih potiskivanja. Tako je trauma relativan pojam; faktori psihičke ekonomike, koji zavise od konstitucije, kao i od ranijih potiskivanja i od aktuelnih okolnosti pre i za vreme traume, određuju koji stepen ekscitacije prevazilazi toleranciju osobe.
Može se smatrati da se »Ja« razvilo radi zaštite od traumatskih stanja. Njegovo izdvajanje i organizovanje (rasterećivanje i potiskivanje) ekscitacija koje se stvaraju olakšano je njegovom sposobnošću da predvidi, pomoću imaginacije, ono što se može dogoditi i da, na taj način, izvrši pripreme za budućnost. Ekonomički, to se pripremanje sastoji u održavanju u pripravnosti jedne rezerve kontainvesticije određenih da kontrolišu ekscilacije koje se mogu pojaviti. Nepredviđeni događaji doživljavaju se mnogo teže od onih na koje se čovek pripremi.
Stoga će jedan incident, verovatno, imati traumatsko dejstvo u proporciji s neočekivanošću s kojom se javlja.
Količine nesavladane ekscitacije izazvane iznenadnim frustrirajućim događajima dugotrajnom napetošću stvaraju vrlo bolne senzacije, i stavljaju u pokret arhaične i patološke pokušaje da se savlada ono što se nije moglo savladati na uobičajen način. Stvara se neka vrsta stanja pripravnog na rasterećenje, delom kao automatska funkcija, protiv volje i bez ikakvog učešća »Ja«, a delom preostalim i ponovo uspostavljenim snagama »Ja«.
Simptomi traumatskih neuroza su:
a) blokiranje ili smanjivanje raznih funkcija »Ja«;
b) bujice emocija koje se ne mogu kontrolisati, naročito strah, često bes, povremeno čak i konvulzivni napadi;
c) insomnija ili teški poremećaji sna s tipičnim snovima, u kojima se trauma ponovno doživljava; isto tako ponavljanje u psihi, u budnom stanju, traumatske situacije, u celini ili delimično, u obliku fantazama misli ili osećanja;
d) sekundarne psihoneurotičke komplikacije.